Roman 1999. je treći i poslednji deo Pekićeve poznate antropološke trilogije Besnilo – Atlantida – 1999. To je kentaurski hibrid zbirke pripovedaka i romana, u kome se kroz neizračunjivo vreme spajaju rađanje, lutanje i smrt jedne komete. Slutnja propasti civilizacije na pragu samouništenja njenim tragičnim junacima daje simboličke obrise poslednjih bića na opustošenoj planeti. Ova dramatična priča u različitim junacima prepoznaće istu sudbinu, i kroz pet priča i pet čovečanstava udaljenih milonima godina sjediniti ih u zajedničku kataklizmu. „Ako je i ne opažaju, niti njene antropološke posledice razumeju, ljudi je osećaju. Ako su pravi, naravno. Ako i oni nisu već androidi...“
„Zemlja se zvala Arnos. Opet je 1999, i mladić Arno čeka devojku Marie-Louise na pašnjaku koga je zvao Zeleni Kraj. Očekuje se smak sveta kada bude pomračenje sunca 6. jula 1999. Vreme će i dalje postojati ali neće postojati ljudi...“
Borislav Pekić
Vrlo dobro
