Knjiga Aquae passeris je veoma zanimljiv dokumentarni roman, napisan u najboljem postmodernističkom ključu, kao palimpsestna analiza prepleta životnih podataka o dubokoj osećajnosti vrhunske umetnice kakva je bila Milena Pavlović Barili. U ovom izvanredno i neobično komponovanom štivu autorka je uspešno izbegla kalupe i slabosti žanra biografske proze kome pripada. U centru pažnje je čudesno i bolno “dvojevanje” Milene Pavlović Barili, dvojstvo u ličnosti i senzibilitetu velike slikarke. Autorka ove knjige traga za onim najskrivenijim podacima, koji se u Mileninim rečenicama javljaju tek kao nagoveštaji, poput senčenja na crtežu, i uspeva da u komentarima o slikama, stihovima, porukama i pismima zapazi, kao kakav vrhunski grafolog, mnoge, na oko nevidljive nijanse. Skrupuloznim proučavanjem prepiske slavne umetnice uspela je da upozna složenu umetničku ličnost slikarke Pavlović Barili do najfinijih tonova, ali i da odgonetne zagonetku njene tragične smrti, u čije je uzroke i dijagnozu njena majka, Danica Pavlović - Barili, sumnjala do poslednjeg dana. Iz ove knjige vidimo da je ta sumnja bila zapravo intuitivni nagoveštaj istine. Do te istine je autorka došla, kao arheolog, skidajući sloj po sloj nanosa vremena sa dragocenog predmeta, obrađujući svoje otkriće sa darom pravog pisca, ponirući u fine analize, komponojući vrhunsku dokumentarnu proznu celinu, bez učitavanja, prisile nad činjenicama i tako uobičajenog poistovećenja sa junakinjom.
Vrlo dobro
