Ne baš svakidašnja situacija: knjiga Černobiljske jagode postala je poznata i pre no što je originalno objavljena na engleskom jeziku u Velikoj Britaniji! (Uz podrazumevajuću kampanju, knjiga je serijalizovana u londonskom Tajmsu, proglašena Knjigom Radija 4). Potom je doživela i velike tiraže u više izdanja, a zatim objavljena na nemačkom jeziku. Maternji jezik Vesne Goldsvorti osvaja treće mesto. Doduše, i srpski mediji su pokazali zanimanje, pa i nestrpljenje za knjigu pre no što je i ovde objavljena. Sada nam je ostalo „samo“ da je pročitamo.
A šta je zapravo ova knjiga? Nije lako odgovoriti na to pitanje, što i jeste draž. Povod za pisanje bio je duboko intiman, a čin hrabar. Trebalo je da bude intimna istorija jedne, zapravo dve, porodice (jedne srpske i jedne britanske), a proširilo se i na istoriju dva grada, dve kulture. Beograd i London se odavno ovako nisu sastali.
Černobiljske jagode su i gorke i slatke. Šarmantno, inteligentno i duhovito špartaju različitim žanrovima: od dnevničkog, preko memoarskog do beletrističkog. Spaja ih jednostavan, blag a britak, bolan a poetičan jezik – i originala i prevoda. U ovom slučaju, prestaje da bude važno sa kog je na koji jezik ova knjiga prevođena. Očito je da joj se to dogodilo više puta ukrug. Veća pohvala jeziku teško da je moguća.
Vrlo dobro
