Način definisanja središnjeg pojma u teoriji o fašizmu od ključnog je značaja za izbor istraživačkih prioriteta i domašaj celokupnog objašnjenja. Razlike u pristupu između teorija o totalitarizmu i teorija o fašizmu donekle se mogu uočiti i u načinu određenja središnjeg pojma. Teorije o totalitarizmu čine prilično široku i uticajnu struju u savremenoj misli o društvu, a u sociologiji i nauci o politici naročito. Uopšteno govoreći, reč je o različitim pokušajima utvrđivanja sličnosti između fašizma i socijalizma uz pomoć pojma totalitarizam. Neretko se radilo o pokušaju izjednačavanja ovih društava…
Pored najopštijih razlika izmedju teorija o totalitarizmu i teorija o fašizmu u shvatanju društvenog determinizma, odnosno objašnjenju uloge i funkcije fašističkih pokreta i sistema, prisutne su i osobenije isključivosti uslovljene konkretnijim idejnim opredeljenjem. Tako se napr. u opštem nastojanju da se umanji značaj istraživanja kapitalizma za razumevanje fašizma u teorijama o totalitarizmu često sreće jasan aristokratski (podjenako liberalni) stav: bojazan od „gluposti“, „razornog besa“ i „zavisti“ masa raširenih u fašizmu i socijalizmu podjedanko. Fašizam se javlja kao spoj svevlasnog vođe i razularene mase, a rasprava o ulozi vladajuće klase postaje izlišna…
Uprkos slabostima koja su potonja istraživanja otkrila u Nolteovim radovima, njegova dela će u istorji teorija o fašizmu ostati zabeležena kao relativno originalna sinteza koja je u jednom prelomnom trenutku podstakla smelije poduhvate u uporednom istraživanju fašizma širom sveta…iz Pogovora/Todor Kuljić
Vrlo dobro
