Ova sjajna knjiga zasnovana je na jednostavnoj ali zastrašujućoj ideji : ljudska priroda će se promeniti tokom 21. veka jer se inteligencija razilazi od savesti. Nećemo u skorijoj budućnosti uspeti da napravimo mašine koje će imati osećanja poput nas: to je savest. Roboti se neće zaljubljivati jedni u druge (što ne znači da mi nismo sposobni da se zaljubimo u robote). Ali mi smo već napravili mašine – ogromne mreže za obradu podataka – koje mogu razumeti naša osećanja bolje od nas: to je inteligencija. Gugl – pretraživač, ne kompanija – nema sopstvene želje i potrebe. Ne zanima ga šta pretražujemo i naše ponašanje ga ne može povrediti. Ali zato može da procesuira naše postupke kako bi znao šta želimo pre nego što to i sami shvatimo. Sama ta činjenica ima potencijal da promeni značenje onoga što predstavlja čovek.
Prethodna knjiga Juvala Noe Hararija, svetski bestseler „Sapiens“, prikazao je poslednjih 75 hiljada godina ljudske istorije kako bi nas podsetio da nema ničeg posebnog niti esencijalnog u tome ko smo. Mi smo samo slučajnost. Homo sapiens je samo jedan od mogućih načina da se bude čovek, evolutivna kontingentnost poput bilo kog drugog bića na planeti. Knjiga se završava mišlju da bi priča o homo sapiensu mogla doći do svog kraja. Na vrhuncu smo sopstvene moći i možda smo dosegli gornju granicu. „Homo Deus“ nastavlja na tu temu kako bi objasnio da nas naša neuporediva sposobnost da kontrolišemo svet oko sebe pretvara u nešto novo.
Vrlo dobro
