Ovo je zbirka od dvanaest priča i četiri projekta teško odredivog književnog žanra, moglo bi se reći sinkretičkog, jer je posredi pastiš priča, eseja, pripovedanja i analiza, stvarnosti i njenih refleksija u umetnostima, društvu i našim ličnim čitalačkim ogledalima. Sećanje i melanholija su prirodno okruženje u kojem se mešaju i druže stvarni i izmišljeni likovi, autentični događaji i konfabulirane situacije. Atmosfera koja ispunjava ovu knjigu izrazito je beogradska, ukoliko taj izraz još ima neko značenje, ne samo zbog velikog broja beogradskih toponima već i zbog asocijacija i retorike.
Projekti, odnosno predlozi projekata, prirodno se naslanjaju na naraciju i beogradsko okruženje. Oni su ujedno vizije nekog novog grada i društva koje će umeti da ga ceni. Reč je, najzad, o svojevrsnim otkrićima u vezi sa životom u Beogradu, njegovim zamkama, iluzijama i darovima. Ova knjiga glasnik je nekog novog doba koje ideje crpi iz naših nostalgičnih sećanja, ali će biti satkano od vrline i okrenuto budućnosti.
Kao novo
