Avangarde između terora i razuma. "On umetnika posmatra pogledom čistunca. A pitanje za otvaranje debate ostaje: da li je taj stav ispravan? Da li je ispravan u ovom, ili bilo kom drugom vremenu? Ko smo mi da budemo sudije umetnicima koji su živeli za vreme nacizma, na primer? Šta Kler nudi kao alternativu? Ostavljajući po strani neke njegove lične animozitete, moramo da se potrudimo da iz knjige, za ljubav umetnosti, izdvojimo kritiku koja jeste opravdana, zasnovana, i da njeno postojanje smatramo stvarnim doprinosom ove studije. Bez obzira na Klerovo uporno zagovaranje nekakvih nacionalnih obojenosti, lokalizama, umetničkih dijalekata, nasuprot amerikanizmima i levičarskom zastranjivanju, naš je zadatak da prepoznamo, apostrofiramo ono što jeste sofistikovano, mudro, stilski besprekorno, jezički krajnje intrigantno. Kao jedna linija razmišljanja. Koja nije jedina, koja je lični stav. Sa kojim ne moramo da se složimo. Koji moramo da uvažavamo. Sada i uvek. Jer je to Žan Kler. Avatar jedne škole istorije umetnosti. Jedne vrste intelektualca. Jedne polovine istine o svetu."
Kao novo
