„Ovo je priča o žudnji; nepouzdan izveštaj o željama i nevoljama koje kao da su počele onog dana 1956. kada smo dobili televizor.“
Tako počinje ispovest Dolores Prajs, neobične junakinje Lemovog romana Poništena. Ona je prvoklasni primerak emocionalne korpe za otpatke. A kako i ne bi bila? Pa doživela je gotovo svaki vid zlostavljanja i naličja porodičnog života: otac joj nasilni, lažljivi ženskaroš; majka je emocionalno i mentalno čvrsta koliko i žele; muškarci u njenom životu spadaju u najgnusnija bića koja se još mogu nazivati ljudskima. Ali Dolores ne odustaje, već se s nedaćama nosi pomoću samopopustljivosti i proždrljivosti dostojne i samog Henrija Osmog. Za nju je srećno detinjstvo tek pusti san. Dok joj većina vršnjaka razmišlja o istorijskom značaju poslednjeg singla Bitlsa ili se čudi što im se starija braća i sestre na fakultetu pretvaraju u hipike, Dolores mora da se bavi temama kao što su razvod, silovanje i mentalne bolesti. Bilo da ste zgroženi njenim budalaštinama ili dirnuti zaista jadnim smicalicama, naći ćete se prosto uvučeni u taj ušuškani, urnebesni svet slatkiša i grickalica.
Vrlo dobro
