Dubrovnik koji je postao kulisa, umiveno ustaštvo na ulicama Zagreba, potrošnja koja zamenjuje ljudskost, majčinstvo o kom nije pristojno govoriti, banke kao sablasni stubovi naših života, emocije kakve ne viđamo u reklamama, a osećamo ih tako snažno…
To je svet koji Maša Kolanović istražuje u svojoj maestralnoj zbirci priča Poštovani kukci. Autorka tekstom i crtežima oblikuje onaj sablasni i teško izrecivi višak materijalne strane ljudske egzistencije, dok smeštanje priča u period tranzicije dodatno pojačava njihov jezivi efekat.
Kukci i Konzum dve su noseće metafore ove knjige. Prva je divljenje i vraćanje tekstualnog duga Kafki, velikom majstoru u kreiranju metafora egzistencijalne teskobe i apsurda, a druga je vraćanje metaforičkog duga stvarnosti u kojoj je Konzum od hrvatske reči za supermarket postao metafora ekonomski opustošene Hrvatske.
Poštovane kukce žanrovski bismo mogli da opišemo kao tranzicionu gotiku, postsocijalističku zonu sumraka, jezivo stvarnosnu prozu… Mračne i apsurdne, a opet duboko intimne, snažne i društveno osetljive priče.
Vrlo dobro
