Dva ubistva, povezana na zagonetan način, čine da glavna junakinja, spisateljica krimi romana, bude uhvaćena u mrežu obmana i laži. Laž je nužna za svakog pisca – ona je duboko more u kome se ponekad može uloviti istina. U današnjem svetu, uloga zločina je neosporna – dokazano je da je zločin bitan činilac svakodnevice – u porodici, na ulici, u politici: svet bez zločina je često opisivan, ali nikada ostvaren. U takav svet, od početka istorije, nikada nije stupio nijedan čovek. Zločin je moć, a knjige o zločinu njegovi dokumenti, lažni u onoj meri u kojoj su stvarni ako verujemo u njihovo postojanje. Onaj ko piše o zločinu ne sme da ga potcenjuje, a onaj ko čita ne želi da ga zaboravi. I zato Priručnik za zločin lako pronalazi čitaoca – „jer ljudi vole da čitaju o bedi u kojoj nisu, zlu koje ne osećaju, muci koja im nije zadana, metku koji ih nikada ne okrzne, strahu koji uvek pogađa druge, zločinu u kojem nikada ne bi učestvovali“.
Vrlo dobro
