Strah, pohlepa, krivica, obmanjivanje, izdaja i osveta.
Prošlo je više od četiri decenije otkad je Tomas Sas radikalno razdvojio ludilo od medicine i uveo ga u domen političkog, uvodeći na taj način svoje ime u gotovo sve udžbenike psihijatrije i kliničke psihologije. Sasova tvrdnja da je ono što se naziva mentalnom bolešću zapravo sredstvo za ideološku kontrolu neprilagođenih dovoljno je uzburkala naučnu javnost da bi on bio nazivan antipsihijatrom, anarhistom, zanesenjakom i fanatikom, što se u jednom taboru smatralo kritikom, a u drugom komplimentom.
U više od trideset knjiga Sas je nepokolebljivo nastavio da dokazuje kako ljudi jesu dovoljno zreli da sami odlučuju o najvažnijim pitanjima svojih života - vaspitanju dece, seksualnosti, odgovornosti, smrti i samoubistvu, upotrebi marihuane - te da institucije zaslužuju kritiku zbog ograničavanja individualnih sloboda. Njegovi tekstovi predstavljaju važan podsticaj za svakog pojedinca koji oseća potrebu da misli o svom mestu u savremenom svetu.
Vrlo dobro
