Dnevničke beleške Milovana Đilasa, pisane od januara 1989. do njegove smrtiaprila 1995, odličan su pregled tragedije Jugoslavije i njenih naroda i vredan istorijskidokument. Ali, one su i mnogo više od toga. Đilas beleži svoja razmišljanja iosećanja, strahove i tugu. Piše o opštoj dezorijentaciji, vulkanu očaja i mržnje,beznađu i haosu, groteski i tragediji, krvavom ambisu i bezumnoj, neizmernoj bedi...Beleži da će izgleda umreti s Jugoslavijom, a kasnije zapisuje kako je nažalostpreživeo njen raspad samo da bi bio svedok krvavog građanskog rata.Njegov stil pisanja je jednostavan i jasan, živ i zanimljiv, povremeno i duhovit.
Vrlo dobro
