Knjiga je zanimljiva. Pisana je govornim jezikom, lako, čak vedro, tako da se čita u “jednom dahu“, ali čitaoca navodi na razmišljanje. Baš taj stil govori o snazi ličnosti koja se suočava sa životnim nedaćama i rešava ih. Čitaocu ostaje da se zapita koliko ima ranjenih duša oko nas, da li one vrište ili potiskuju svoj jad, da li guše svoje suze koje peku uvek, a ne samo prvi put i da li se svi na to navikavaju. Osnovna vrednost knjige je baš u tome što nas navodi na preispitivanje ponašanja prema drugima, naročito najbližima. Odgovornost nas poziva da razmišljamo o težini svojih reči i postupaka, jer nikada ne znamo kakve su posledice, naročito kod onih kojima ponos ne dozvoljava da to iskažu. Sreća je da je Jelena Stefanović svoja osećanja pretočila u pisani tekst iz koga možemo mnogo da naučimo.
Vrlo dobro
