Roman Todorov jahač pripada žanru fantastičnog trilera. Elementi fantastike oslanjaju se na mitska bića srpskih narodnih predanja i prethrišćanskih verovanja, dok se bazični zaplet trilera gradi na pretpostavljenom i veoma verovatnom animozitetu između vojno-obaveštajne i policijsko-bezbednosne službe u Srbiji.
Ova svojevrsna srpska verzija Dosijea Iks hrabar je i više nego uspešan iskorak pravcu afirmacije srpske fantastike u okvirima svetski priznatog žanrovskog spisateljstva. I.M. Stupar pazljivo i ubedljivo gradi radnju i likove, da bi sve zajedno kulminiralo u jednoj savremenoj varijanti eshatoloskog sukoba dobra i zla čije razjasnjenje, međutim, ima značaje samo za individualne sudbine. Kao što saznajemo iz epiloga, društvene institucije ostaju bolno nezainteresovane ne samo za pojedince, već i za vlastito kulturno nasleđe.
Todorov jahač je, pri tome, žanrovski ispisan roman u kome se prepliću antropologija, arheologija, etnografija, mitologija, srpska novija istorija, alternativna istorijografija, kriminalistika, detekcija, paranormalni fenomeni, ali uzajamno usklađeno i verodostojno, pre svega u kolokvijalnom, brzom i lakonskom jeziku, koji ne trpi okolišanja i ukrase.
Vrlo dobro
