Psihologija slikovnog predstavljanja. Jedno od najzanimljivijih pitanja koje se u svim oblastima ljudskog iskustva postavlja, jeste sledeće: kakvim sve šemama, očekivanjima, pa i željama tumačimo mnogobrojne signale što nam ih priroda upućuje? Ima li to neke posledice i po naše razumevanje umetničkog stvaranja i naše razumevanje doživljavanja umetničkih dela? To je jedno od pitanja na koja nam odgovara Gombrihova knjiga. Ona pokušava da istraži mnogostruke i složene odnose koji postoje između umetnika i prirode, gledaoca i umetničkog dela, sve šeme sa kojima umetnik pristupa prirodi, i sve šeme sa kojima gledalac pristupa umetničkom delu.
Razume se, ovo nije prva knjiga ko ja govori o opažajnim mehanizmima koji deluju u stvaranju jedne slike i koji deluju u njenom doživljavanju, ali je njena velika vrlina u tome što Gombrih nikada ne zanemaruje estetički vid ovog problema. U rukama nespretnijeg istraživača, ovakvo istraživanje lako bi postalo još jedno poglavlje iz psihologije percepcije. Ali, umetnost ni?? samo viđenje stvarnosti pomoću jednog medijuma, nego i jedno shvatanje o funkciji umetničkog dela. Tu funkciju umetničkog dela Gombrih nikada ne gubi iz vida, i to je ono što njegovu knjigu čini, kako je rekao Kenet Klark, „jednom od najblistavijih knjiga o umetnosti koje sam pročitao“.
Vrlo dobro
