Aktuelni istorijski trenutak u koji je priča delom smeštena pruža mogućnost da je tumačimo kao metaforu našeg sadašnjeg duhovnog stanja: iza haosa, iza trenutno prividnog nereda, nalazi se prikriveni red, ali njega ne uspeva svako da sagleda. U tom kontekstu, iz perspektive duhovne i fizifike pometnje, junak se, na početku, u zatvoru oseća slobodno, dok sloboda, na kraju, postaje stvarni zatvor, klopka neizvesnosti.
Svet se menja iza sobom ostavlja više iii manje povređene žrtve. U romanu „Životu je najteže“ Snežana Andrejević nastoji da zabeleži tanane trenutke mogućeg odupirania, mogućeg zaceljivanja, ali i suočavanja sa porazom, i u tome nesumnjivo uspeva.
Vrlo dobro
