Prozno delo Milovana Danojlića, pesnika i esejiste prepoznatljivog po jasnom, sažetom izrazu i dubokoj vezanosti za zavičajni svet, donosi meditativnu i introspektivnu priču o odrastanju, promeni i unutrašnjem sazrevanju. U središtu je iskustvo suočavanja sa svetom koji se menja, kao i potreba pojedinca da „presvuče kožu“ i pronađe sopstveni identitet. Danojlićev stil je lirski, ali precizan, sa osećajem za detalj svakodnevice i tihe drame unutrašnjeg života. Knjiga će zainteresovati čitaoce koji vole refleksivnu prozu, teme detinjstva, zavičaja i duhovnog preobražaja, kao i poštovaoce savremene srpske književnosti druge polovine 20. veka.
Vrlo dobro
