Zapaženo je da se u Iraku ne nailazi ni na kakvu religijsku asocijaciju i da se rado ide do ateističkog materijalizma. Ateistička književnost, književnost pobune, iračka književnost je istovremeno književnost teskoba i poraza. Daleko smo od trubadurskog lirizma; u tim delima nema ni zračka nade. Reč je o neprestanoj pobuni, o metafizičkom nemiru, gde se na kraju svega ne nazire apsolutno ništa, gde se sav napor čini uzaludnim; nesrećnici su poput slepe kamile koja okreće dolap, a da nikada ne vidi ništa. Pisci kao da su zatvoreni u svoj sopstveni svet, prepun beskrajne tuge, osuđen na očajanje... - Gaston Wiet
Vrlo dobro
