Prvo izdanje ove knjige objavljeno je 1992. u petsto primeraka, ali je ubrzo rasprodato, kao i inače Valjarevićeve knjige. Od početka 90-ih, naime, otkako se pojavio Listom na korici hleba, on je postao kultni pesnik i pisac jedne generacije. ’Kao u nekim starim, dobrim crno-belim filmovima, Valjarević precizno, fotografski, bez ikakvog kićenja i težnje za metaforizacijom saopštava čitaocu svoj izabrani autsajderski doživljaj života. Svet je takav kakav je, pesnik ga prihvata u tom vidu, poezija koju nam šalje neposredni je trag iskustva... Škrtost u leksici, opreznost u upotrebi reči, kombinovanje standardnog jezika sa živopisnim govorom beogradskih ulica i mangupa (dozirano korišćenje žargonskih reči), omogućavaju Valjarevićevoj poeziji da, na prvi pogled, deluje vrlo jasno, nedvosmisleno. Ona već na taj, prvi pogled uspostavlja kontakt sa čitaocem, pa se učini, nepažljivom oku, kao površna, presna fotografija. Tek docnije, u pažljivim čitanjima, istorijski i socijalni kontekst, psihološki bekgraund, ali i aktuelna srpska pesnička scena obasjavaju složenije, teže uočljive slojeve ove lirike. Iskrenost i autentičnost – pesnikovi su odgovori na izazov prolaznosti.’
Vrlo dobro
