rugo, dopunjeno izdanje.
Izabrao, preveo i predgovor napisao Slobodan Đorđević.
UMETNIČKI ALIBI MARŠALA MAKLUANA
FORMA UNUTRAŠNJA, OTVORENA I ZATVORENA
Kad je reč o Makluanovu pristupu proučavanju prirode i uloge tehnologija u ljudskom društvu — a pod tehnologijama on razumeva »čovekove produžetke«, njegova sredstva opštenja (opštila), sisteme obaveštavanja — kad je posredi tumačenje osnovnih postavki njegova osporavanog i odbacivanog ali, pri svem tom, vrlo popularnog učenja — treba ponajpre govoriti o vezama tog učenja sa umetnošću i estetikom, u prvom redu savremenom i književnom. Ovo nije tvrđenje koje bi iznenadilo ili zbunilo one koji se Makluanom bave ili pak one koji ga slave. Za mene ta činjenica predstavlja ne samo osobitu draž Makluanova razmišljanja o tehnološkom svetu nego i, bar delimično, objašnjenje za njegov uspeh, jer upravo tim vezama duguje on najviše svoju originalnost (pa i originalnost njegova načina pisanja neposredno proističe iz njih), a novo je novac — kako bi to sami Makluan rekao.
Vrlo dobro
