Savremeni španski film nudi seriju razgovora sa autorima različitih generacija i poetičkih opredeljenja koji, sa izuzetkom Rikarda Franka, iznenada preminulog 1998. godine, u ovom trenutku aktivno stvaraju. Knjiga na poseban i gotovo implicitan način takođe obrađuje i kontekst istorijskog razvoja španske kinematografije – kako na poetičkom tako i na produkcionom planu – budući da su pojedini intervjuisani autori, kao Karlos Saura, bili već oformljeni kao režiseri u doba diktature, dok se drugi, na primer Alehandro Amenabar, Frankove vladavine ne mogu ni sećati, jer su rođeni u periodu prelaza na demokratsko društveno uređenje.
Kao novo
