Pismo: ćirilica. Knjiga predstavlja sintezu, celovit pogled na istoriju Arapa koji seže čak do pozne antike, prateći njihov povesni razvoj da naših dana. Hurani svoj pristup gradi na pitanjima poput odnosa između jezika, religije i umetnosti, prometa ljudi i robe, kulture gradova, konstruisanja identiteta i nacionalne svesti. Knjigu odlikuju znalačke interpretacije i nesvakidašnja erudicija autora, jednog od vodećih orijentalista XX veka, kao i inovativan pristup tematici – u njoj je sakupljeno obilje materijala, sistematizovano na koherentan način, tako da u prvi plan dođu suštinsko prožimanje kulturnih, verskih, ekonomskih i društvenih činilaca.
Rimski i vizigotski period, Arapski period, Rani srednji vek, Arhiepiskop od Ite, Kasni srednji vek, Period katoličkih kraljeva, Siglo de Oro, Karlo V i Filip II, Servantes, Lope de Vega i nova komedija, Gongora i nova poezija, Kevedo i Grasijan, Kalderon i kasna drama, Osamnaesti vek, Poezija i poetska drama devetnaestog veka, Proza devetnaestog veka, Dvadeseti vek, Rečnik srednjovekovnih pesničkih oblika…
Priručnik o proricanjima. Ova knjiga namijenjena je svima vama koji želite dobiti uvid u neke tehnike proricanja tj. grane ezoterije i provjeriti sami kako one funkcioniraju. Moja je namjera ponuditi vam koristan, praktičan i informativan priručnik kako bi vam asistirao u osobnom razvoju i pomogao u otključavanju vrata koja vode k Istini.
Ostali autori: Branko Kukić Opis: Pogovor: Svetislav Basara.
Duhovne vežbe. Muzika, lepota i ljubav tri su od četiri stuba na kojima počiva estetska misao Valje-Inklana. Četvrti, ključni stub, jeste etika. Mnogi njegovi zaključci u oblasti estetike variraju u rasponu od apsolutne lucidnosti do magične ezoteričnosti. Kao eho riznice raskošnih filozofskih teorija, tendencija i pokreta s kraja 19. veka, pisac u Čarobnoj lampi sakralizuje lepotu videvši u njoj središte univerzuma: Ne zaboravi da je krajnji i vrhunski razlog da svaka tvar bude voljena ono što nosi duboko u sebi, a to je lepota.” Osim lepote, Valje-Inklan veliča muziku reči: muzika budi mistično pamćenje koje doseže dalje od same ideje: Reč pesnika, kao i reč svetaca, ne zahteva da bude odgonetnuta pomoću gramatike kako bi pokrenula duše, Njena suština je čudo muzike.”
Edgar Allan Poe. Edgar Alan Po, čuveni američki pisac, u mladosti je služio kao vojnik, a književnu karijeru započeo je stihovima po ugledu na Bajrona. Uskoro se opredelio za prozu, odabravši kao svoj žanr melodramu sa elementima horora, prva koja je postigla uspeh bila je Pad kuće Ašer. Postavši glavni urednik časopisa Mesindžer ojačao je svoj uticaj na književnoj sceni. Biografija koju piše Piter Akrojd počinje tokom šest poslednjih dana Poovog života. Niko ne zna šta se dogodilo od momenta kada su ga prijatelji ispratili na parobrod u Baltimoru do smrti šest dana kasnije u jednoj lokalnoj kafani. Sjaj genija i ugled pisca vizionara mešao se sa ponorima siromaštva, alkoholizma i gubitaka najdražih osoba koje je odnosila tuberkuloza.
Tekstovi sabrani u knjizi Principi vizuelne antropologije, koju je priredio međunarodno priznati antropolog Pol Hokings, ukazuju na važnost vizuelnog materijala, filmskih i video snimaka i fotografija, u antropološkim i etnografskim istraživanjima. Autor ukazuje na posebnu ulogu vizuelnog materijala u nastavi, u arhiviranju kulturnog materijala, u predstavljanju istraživačkih projekata, u istraživanjima na terenu, i tvrdi da mnogi predavači nisu svesni značaja snimanja u etnografskim istraživanjima.
Praveći razliku između preventivne i suspenzivne cenzure, ukazujući na raskorak između propisa i realnosti, Radina Vučetić je svojim teorijskim i empirijskim istraživanjem osvetlila u celosti teško uhvatljiv fenomen cenzure bez cenzure i omogućila nam da razumemo kulturno-politički kontekst Srbije i Jugoslavije, definisanu kulturnu politiku, ali i njenu realnost, istinsku (ne)implementaciju, tu fluidnost sistema cenzure.
Globalna perspektiva. Više od dve decenije autorka ove studije istraživala je odnos dece i televizije u SAD, Evropi i Izraelu i proučavala početke socijalizacije uz gledanje televizije, uticaj nasilja na televiziji, formiranje stereotipa, razvoj televizijskog obrazovanja i uticaj televizije na formiranje polnog identiteta. U knjizi Deca i televizija primenjen je internacionalni pristup u okviru kojeg je potreba za smeštanjem televizije u određeni društveni kontekst života dece usklađena sa potrebom za pronalaženjem univerzalnih odgovora. Ova knjiga takođe objedinjuje raznovrsne metodologije istraživanja dece i televizije, od kvantitativno-eksperimentalnih istraživanja i istraživanja koje koriste ankete, do kvalitativno-etnografskih i istraživanja posredstvom intervjua. U njoj se prepliću američka tradicija, pod intenzivnim uticajem studija razvojne psihologije i evropska tradicija koja se odlikuje sociološkim i kulturološkim pristupom izučavanja teme.
Knjigu mogu koristiti svi nastavnici, odnosno svi fakulteti koji imaju metodiku. Ona je posvecena umetnosti glume i glumcu sa aspekta tri fenomena: glasa, pokreta i govora u procesu komunikacije uopste – ocenila je Vera Milankovic, kompozitor i profesor na Fakuletu muzicke umetnosti, na promociji novog naslova u Narodnom pozoristu. Prema njenim recima, Marina Markovic je suveren autor ovog dobro postavljenog udzbenika koji modulise iskustva nastavnika.
Studija o društvu, umetnicima i umetnosti koja se čita kao roman. Obimna studija Viktorije D. Aleksander sveobuhvatni je pregled sociologije umetnosti i merodavno delo koje se oslanja na znanja vodećih stručnjaka u ovoj oblasti. Autorka izlaže različite teorijske modele sociologije umetnosti, kao i empirijske primere i podsticajne modele sociološkog razmatranja umetnosti. Studije slučaja obuhvataju oba kraja kulturološkog spektra: lepe umetnosti (pozorište, ples, simfonijsku muziku, operu) i popularne umetnosti (holivudski filmovi, pop muzika, popularna književnost, TV drama i komedija, reklame). Ove studije, uz veliku teorijsku širinu i razumevanje, istražuju kako ljudi stvaraju, distribuiraju, primaju, usvajaju i koriste umetnost. U knjizi se raspravlja i o pitanju koje se tek u poslednje vreme postavlja – o samom umetničkom predmetu i značenju umetničkih dela.
Endi Radok govori o tome zbog čega je važno izučavati omladinske medije, ali i kako tom poslu treba pristupiti, odnosno kako treba tumačiti rezultate tih istraživanja. Nastoji da odgovori i na pitanja zbog čega društvo prvenstveno brine zbog uticaja medija na mlade i da li su mladi danas tek bespomoćne žrtve medijskih korporacija i politike koju one zastupaju ili im medijska pismenost omogućava da prozru namere kreatora medijskog sadržaja i iskoriste medijsku pažnju u vlastitom interesu. Kako mladi reaguju na reklame za alkoholna pića? Da li su mediji zaista uzrok masovnih oružanih napada u školama? Da li su strahovanja zbog uticaja nasilja u medijima na mlade opravdana? Ove i druge aktuelne teme u vezi s medijima obrađuju se u knjizi, a studentima i istraživačima daju se dragoceni saveti o izboru predmeta istraživanja, pristupu naučnom radu i strukturisanju medijskih studija.
Razgovori sa političarima sveta. Posebno zanimljivi su razgovori inicirani nekim važnim događajima, kao sa carem Selasijem, Modibom Keitom i kraljem Mahendrom o Prvom samitu nesvrstanih zemalja, sa Vladimirom Velebitom o tršćanskoj krizi, sa Hibakušom o nuklearnim katastrofama, Flugbajlom o Berlinskom zidu, Budimirom Lončarom o sastanku šefova diplomatija balkanskih zemalja i Devetom samitu nesvrstanih u Beogradu, Helmutom Šmitom o sastanku bivših predsednika i premijera, Mazovjeckim i Manolićem o ratu u Jugoslaviji…
Kao prva detaljna i sveobuhvatna analiza vizuelne estetike novih medija, ova knjiga postavlja nove medije unutar istorije vizuelne kulture, ukazujući na veze i različitosti između novih i starih medija. Nalazeći poreklo estetike novih medija u slikarstvu, fotografiji, filmu i televiziji, Manovič razmatra pitanja digitalnog stvaranja slika, interfejsa čoveka i računara, hipermedija, računarskih igrica, komponovanja, animacije, teleprisustva i virtuelnih svetova. Pri tom, on se eklektički i vispreno poziva na teoriju filma, teoriju književnosti i društvenu teoriju. Podjednako je značajno to što se on poziva na sopstveno radno iskustvo sa tehnologijama novih medija i računarskom naukom da bi iskazao osnovne principe koji čine razliku između novih i starih medija. U toj analizi on daje detaljna objašnjenja određenih pojava u umetnosti i popularnoj kulturi.
Prilog Storytellingu. Izabrao sam naslov Strategija Šeherezade jer politički storiteling postoji jedino kako bi produžio već osuđeni politički život i usporio izvršenje smrtne kazne koju je kralj (odnosno narod) već izrekao protiv njega. To je vodič na putovanju kroz demokratiju kontaminiranu hipermedijacijom i priručnik za preživljavanje u digitalnoj La Manči, nastanjenoj kiborzima, klovnovima i utvarama. Istraživanje viteških mitova demokratije očuvanih, posthumno, u obliku sanjarenja, citata i izmišljotina. Presek savremene lakovernosti… – Salmon, autor
Velika šansa za Evropu (podnaslov). Evropski Istok i Jugoistok i suviše su dugo bili gotovo potpuno zanemareni u političkoj misli Zapada. Značaj ovog regiona za Evropu još nisu svi shvatili: Evropa mora da krene u susret Istoku, i to ne samo posredstvom širenja Evropske unije, već i kroz sveopšte sučeljavanje sa ovim regionom i njegovim stanovnicima. Autor knjige, nekadašnji specijalni koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, upoznaje nas sa pozadinom burnih događaja i svojom vizijom budućnosti – elementima koji su neophodni za razmenu iskustava. Njegova namera je da pruži aktuelan doprinos diskusiji o daljem razvoju Evrope i pokrene raspravu koja će nas učiniti spremnijim za predstojeće zadatke.
Zbirka rasprava Priredili Pavel Gregorić i Filip Grgić Aristotelova je Metafizika jedan od najviše izučavanih spisa antičke filozofije. Pitanja koja se u njemu postavljaju i načini na koji se na njih pokušava odgovoriti, te pitanja vezana uz povijest, strukturu i utjecaj samoga spisa, predmet su brojnih istraživanja različitih usmjerenja i metodologija. Osamnaest rasprava sakupljenih u ovoj zbirci predstavljaju neke od najboljih doprinosa razumijevanju Metafizike na-stalih posljednjih desetljeća. One pružaju vjerodostojnu sliku o filozofskim pitanjima koja se postavljaju u tom spisu, argumentima koje Aristotel iznosi u obradi tih pitanja, te pretpostavkama na kojima njegova pitanja i argumenti počivaju, ali i o načinima na koje se danas raspravlja o Metafizici i Aristotelu uopće.
Strah, pohlepa, krivica, obmanjivanje, izdaja i osveta. Prošlo je više od četiri decenije otkad je Tomas Sas radikalno razdvojio ludilo od medicine i uveo ga u domen političkog, uvodeći na taj način svoje ime u gotovo sve udžbenike psihijatrije i kliničke psihologije. Sasova tvrdnja da je ono što se naziva mentalnom bolešću zapravo sredstvo za ideološku kontrolu neprilagođenih dovoljno je uzburkala naučnu javnost da bi on bio nazivan antipsihijatrom, anarhistom, zanesenjakom i fanatikom, što se u jednom taboru smatralo kritikom, a u drugom komplimentom. U više od trideset knjiga Sas je nepokolebljivo nastavio da dokazuje kako ljudi jesu dovoljno zreli da sami odlučuju o najvažnijim pitanjima svojih života – vaspitanju dece, seksualnosti, odgovornosti, smrti i samoubistvu, upotrebi marihuane – te da institucije zaslužuju kritiku zbog ograničavanja individualnih sloboda. Njegovi tekstovi predstavljaju važan podsticaj za svakog pojedinca koji oseća potrebu da misli o svom mestu u savremenom svetu.
Dnevnik galiota je izuzetan duhovni doživljaj, jer je takav dnevnik u kojem je sve lično i ništa nije slučajno – književno delo čija svaka rečenica svedoči o tome da su i vrtlozi istorije i događaji svakodnevnice podjednako pogodne forme doživljavanja transcendencije. Ova knjiga je od velike pomoći u borbi protiv zaborava. Pomaže nam da ne zaboravimo, da ne smetnemo prebrzo s uma da živimo u diktaturi. U jednu jedinu rečenicu stalo je četrdesetogodišnje iskustvo: Do sada je ovde laž bila istina, ali danas već ni laž nije istina.”
Istorija novinarstva je istorija onih koji su svoj život posvetili jednom novom zanatu, učinili ga nezavisnim od ostalih profesija i stvorili od njega društvenu moć. Upravo ta moć sistema informisanja predmet je neprestane rasprave koja je, u zavisnosti od okolnosti, uzdiže ili demonizuje. Ova knjiga pruža složenu sliku štampe koja je istovremeno sloboda i pravo, kulturna industrija i privatni monopol, instrument moći. U njoj se prati istorijski razvoj novinarstva – od prvih listova kineskih careva do Interneta – kako bi se istakle sličnosti i razlike, uzori i imitacije, preteče i zakasnele pojave.
Ova knjiga u glavnim crtama daje opštu istoriju predstava o Satani i demonskim silama, koje su se kao plod kolektivne mašte utkale u istoriju i duhovnost čoveka: od jevrejskih izvora, preko jevanđelja do velikog doba đavolovog prisustva u svetu. Na stranicama ovog istraživanja pratimo istoriju zla, užasa, tajnih strahova, u brojnim ljudskim kulturama, od plemenskog nivoa, preko starog Irana, civilizacija Maja i Acteka, do tajanstvenih događaja u evropskim manastirima. Pomoću prikaza brojnih legendi uviđamo kako je Satana, gospodar ljudskog vremena, svuda izgradio opasno sredstvo kolektivnog oslobađanja od odgovornosti. Zlo koje se pripisuje prirodi i istoriji uvek ostaje van racionalnog objašnjenja. Zato je čovek mnogo puta odustajao od nastojanja da pobedi zlo, a izmišljanje Satane poslužilo je za umirivanje lažne savesti. No, đavo ne pripada samo sahranjenim mitološkim svetovima i legendama. On se i danas opasno doziva u pamćenje, te rizikujemo da ponovo odbacimo stečeno iskustvo iz istorije.
