Sedamnaestogodišnja Hejli Makvejd je dobra devojka, ponos porodice iz varoši u Nju Džerziju, kapiten tima lakrosa i budući student, okružena nadama i snovima brižnih roditelja. Njena majka se jednog jutra probudi i shvati kako Hejli prethodne večeri uopšte nije došla kući. Tri meseca kasnije Helina porodica je i dalje bez ikakvog traga o devojci. U zajednicu u kojoj žive uvlači se slutnja na najgore. Vendi Tajns je novinarka na zadatku da identifikuje i raskrinka seksualne grabljivce postavljajući složene klopke – što se onda emituje na nacionalnoj televiziji. U saradnji s mesnom policijom, Vendi i njen tim su u svojoj emisiji Uhvaćen na delu javno razotkrili desetine muškaraca pre nego što je naišla na najnoviju metu. Den Merser je socijalni radnik poznat kao prijatelj tinejdžera s poteškoćama. Međutim njegova priča postaje zamršenija nego što je Vendi mogla i zamisliti. Ovo je roman koji pruža izazov i uzbuđenje, ispunjen zaprepašćujuće napetim i neviđenim sporednim spletkama koje su postale Kobenov zaštitni znak. Uhvaćen nam donosi priču o nestaloj devojci, zajednici zabezeknutoj njenim nestankom, grabljivcu koji ju je možda oteo i novinarki koja iznenada shvata da se u ovoj priči ne može pouzdati u rođene instinkte – a ni u motive ljudi oko sebe.
Nasilje kolumbijskog narkoterorizma obeležava ovu ljubavnu priču između pripadnice bande, odvažne Rosario Makaze, čuvene po nasilnosti i lepoti, i dva mladića iz visokog društva. Avantura ispričana u hodnicima bolnice u kojoj se Rosario, izbušena mecima, bori za život; i gde je njen verni prijatelj podseća na ludo vreme koje su proveli zajedno. Roman Rosario Makaze je neobuzdan i snažnog zapleta. Priča o zločinu, prostituciji i verolomstvu, koja osvaja čitaoca i uvlači ga u mrežu droge i seksa da bi poetično i bez uvijanja opisala naše iskonske žudnje. Horhe Franko je za ovaj roman osvojio ne samo kolumbijsku nacionalnu stipendiju već i srce publike i poštovanje kritike.
Raskošna i opojna pripovest o ljubavi, prevari i zlatnom dobu holandskog slikarstva. Početkom sedamnaestog veka stanovnike Amsterdama obuzela je lalomanija. Taj egzotični cvet zaveo je mnoge. Ali dušu bogatog trgovca Kornelisa Sandvorta zanosi njegova prelepa supruga Sofija. Ona je njegovo najveće blago i nada se da će mu doneti sreću koju ni njegovo veliko bogatstvo ne može da kupi. Kornelis čezne za naslednikom, ali zasad Sofija i on nemaju sreće. U želji da ovekoveči sebe i nju, naručuje zajednički portret od darovitog mladog slikara Jana van Losa. Ali, dok Van Los počinje da prenosi Sofijin lik na platno, između prelepe mlade žene i darovitog umetnika polako se budi strast. Istovremeno, započinje i igra između žitelja kuće. Iz ambicija, želja i snova rađa se velika obmana, i dok se laži množe, događaji se kreću ka uzbudljivom i tragičnom vrhuncu. U ovom maštovitom i zanosnom bestseleru, Debora Mogah je stvorila pravu književnu retkost – čarobno i lirsko delo koje je istovremeno i izuzetno čitljivo. Još od Devojke sa bisernom minđušom nije se pojavio roman koji tako živopisno oživljava jedno vreme, jedno mesto i jednu strast.
„Istinita ljubavna priča, priča o ubistvu i triler pun humora, seksa i neretko blistavog jezika.“ Indipendent „Uzbudljiv pisac koji svoje ljubitelje voli da sablažnjava i da deli svoje krajnje savremene brige… Ejmis je majstor koji će vas dovesti do ludila i koga morate pročitati – najbolji svoje generacije.“ Dejvid Hjuz, Mejl on sandej „Londonska polja, sa svojim pastoralnim naslovom koji nimalo ne odgovara gradskom okviru gde se radnja odvija, trepere, kao i sva ostala Ejmisova dela, zlokobnim i rušilačkim energetskim poljima. U srži ove nadrealne priče nalaze se četiri lika zaključana u smrtonosnom položaju.“ Piter Kemp, Sandej tajms „Najambiciozniji, najoštroumniji i najpromišljeniji roman Martina Ejmisa dosad… Kit Talent izvanredna je šaljiva tvorevina… kao sitni prevarant iz sveta beletristike, on je među najboljima, gde laže i vara rame uz rame s Grinovim Pinkijem Braunom i Rinaldom Kantabileom Sola Beloua (iz Humboltovog dara).“ Džej Mekineri, Obzerver
Za Tetrabiblos se slobodno može reći da predstavlja svojevrsnu astrološku bibliju, koju je u II veku nove ere napisao nesumnjivi otac Zapadne astrologije – Klaudije Ptolomej. Kao što i sam naziv govori, knjiga je sačinjena iz četiri knjige u kojima se sistematski obrađuju svi astrološki fenomeni primenjeni na opšta i svakodnevna zbivanja, kako u mundanoj, tako u natalnoj astrologiji. Tetrabiblos predstavlja matematički trakat u kojem je Ptolomej postavio pravila za izradu karte putem tropskog zodijaka, pisao o fiksnim zvezdama, utemeljio astrološku vladavinu nacija, te vezu između znakova i aspekata. U njegovo doba astrologija i astronomija nisu bile podeljene, one su za njega dve strane iste medalje pa i u Tetrabiblosu Ptolomej ustvari….predviđa kroz astronomiju.
Kupovina i prodaja ljudskih bića za globalnu seksualnu industriju operacija je organiziranog kriminala s najvećom stopom rasta – svake godine diljem svijeta u prostituciju se proda do dva milijuna osoba, većinom žena i djece. U Natašama, novinar Victor Malarek opisuje tragične živote djevojčica i žena koje su postale žrtve najnovijeg vala te brutalne trgovine. On otkiva dokaze o centrima za obuku u Srbiji gdje se tinejdžerice iz Ukrajine, Moldavije i Rumunjske okrutno uvode u svijet prostitucije. Putovao je u ratom poharane zemlje, poput Kosova i Bosne, gdje je otkrio korupciju u koju su uključeni članovi mirovnih snaga Ujedinjenih naroda. Također pronalazi skandalozne situacije diljem Europe, Izraela i Sjeverne Amerike, gdje trgovina ženama i dalje cvjeta. Šokantne priče o korumpiranim policajcima, nezainteresiranim dužnosnicima vlada i samozadovoljnim političarima zajednički otkrivaju zastrašujuću istinu – koja se ne smije ignorirati. Victor Malarek se već više od trideset godina bavi novinarstvom. Godine 1971. probio se na naslovne stranice s pričom koja je označila njegov prelazak u svijet istraživačkog novinarstva. Radilo se o tragičnim samoubojstvima tri tinejdžera u loše vođenom montrealskom kazneno-popravnom domu za maloljetnike. Godine 1976. Malarek je počeo raditi za dnevne novine The Globe and Mail te je u tom razdoblju dobio tri prestižne nagrade. Autor je četiri knjige, uključujući bestseler Hey … Malarek!, a trenutačno radi kao istraživački novinar za emisiju W-FIVE postaje CTV.
Čuveni Pajtonovac i njegov psihoterapeut u duhovitom dijalogu otkrivaju kako struktura porodica iz kojih smo potekli oblikuje naš život, i nude ohrabrenje i putokaz za ostvarivanje sreće. Kako biramo partnere? Zašto se zaljubljujemo? Koje uloge partneri igraju u paru? Koliko i kako porodice iz kojih potičemo utiču na naš karakter, mentalno zdravlje i način života? Kako se ponašamo sa svojom decom? Kako da nam deca izrastu u uravnotežene osobe? I zbog čega je seks toliko važan? Ovo su samo neka od jednostavnih, suštinskih pitanja o kojima diskutuju priznati psihoterapeut Robin Skiner i njegov bivši pacijent, komičar Džon Kliz, pretresajući ozbiljna pitanja kroz praktičan i duhovit dijalog. Iako pisana za laike, ova knjiga se i u stručnim krugovima psihologa, psihijatara i psihoterapeuta već godinama smatra za jednu od najboljih na temu porodičnih odnosa i razvoja deteta.
Pred povlačenje iz vašingtonske policije detektiv Aleks Kros zna da ne može odbiti novi slučaj. Prijatelju njegovog partnera Džona Sampsona podmetnuto je ubistvo i osuđen je na smrt. Ko su njegovi tužioci? Vojska Sjedinjenih Država. Dok nova žena u Krosov život unosi novu nadu posle gubitaka, Kros i Sampson se sukobljavaju s kodom časti i tišine i trojicom nemilosrdnih ubica. No vreba još veća pretnja: njihov poslodavac, smrtonosni genije koji Krosa upoznaje s novim dubinama užasa… poslednji od ČETIRI SLEPA MIŠA.
Nagrada Vladimir Nazor za književnost za 2015. godinu Priznanje Duhovno hrašće na 27. Pjesničkim susretima Drenovci 2016. Povezivanje, tradiranje, komunikacija, okupljanje, prijateljstvo i ljubav vrijednosti su koje nenaglašeno, ali ipak očigledno iz pjesme u pjesmu pokreću i daju glas lirskom subjektu. Taj se subjekt pak kontradiktorno uprizoruje kao nevidljivi, vizionarski kazivač svjestan snage vlastitog glasa s jedne strane, a s druge kao lik koji se nalazi na samom rubu novog svijeta: stari, promrzli zanatlija koga više nitko ne sluša i koji više razgovara sa zvijezdama i mrtvima nego s bližnjima. Lovci u snijegu nova zbirka Delimira Rešickog u svakom slučaju najveći je njegov korak prema čitatelju. Raznoliko Ti kojemu se kazivač u ovim pjesmama obraća važnije je od lirskog Ja i dobar dio pjesama pokušaj je da se da glas onom Drugom: ženskom, prijateljskom, božanskom, odnosno zaboravljenom Trećem kojeg je nekada omogućavalo zajedništvo. Ove pjesme traže dijalog, kao što lirski subjekt u njima, ali još više izvan njih, traži svoj dom.
Bulika, lik iz Ubistva s predumišljajem, postavlja najbolju dijagnozu političkog nevremena, koje je Slobodan Selenić, letopisac vrednosti u nestajanju, tako ubedljivo naslikao u svom poslednjem završenom romanu. – Magdalena Petrinjska U čitavom svom književnom opusu Selenić daje opis istorijskih događaja i iskustava zajednice koja se tiču posledica istorijskih promena u Srbiji… U poslednjem romanu, Ubistvo s predumišljajem, Selenićeva pažnja se okreće posledicama sloma Jugoslavije i ratovima devedesetih godina 20. veka. – Dejvid Noris Setni slikar beogradske sredine, najbolji poznavalac različitih govora u njoj, majstor pripovedanja, Selenić je svojim romanima spasao i ovekovečio sve ono što je bilo najbolje u intelektualnom građanskom Beogradu, njegovu duhovnu nadmoć nad agresijom i prostaštvom, ali i njegovu biološku istrošenost, njegove bolesti i njegovu nemoć da se suprotstavi goloj sili. Romani Slobodana Selenića – to je agonija građanskog društva koje je u sudbonosnom sudaru liberalizma i totalitarizma doživelo slom. – Pavle Zorić Nekad ni dve ljubavne priče, kao što je slučaj u Ubistvu s predumišljajem, nisu dovoljne da bi se našao izlaz iz istorije. Zaronjeni u nju, nikada svojom voljom, Selenićevi junaci istoriju razumeju kao dosuđeni svet o kome se još samo može ispričati svoja priča. – Gojko Božović
Ostali autori: Mira Aleksić Jerko Matoš Opis: Mjestimice podcrtavano olovkom.
Jednog kišnog novembarskog dana Odeljenje za krvne i seksualne delikte hofhajmske policije pozvalo je inspektore Piju Kirhof i Olivera fon Bodenštajna da pokrenu istragu o misterioznoj saobraćajnoj nesreći: žena je s pešačkog mosta pala na automobil koji je prolazio ispod njega, a jedan svedok tvrdi da ju je neko gurnuo. Istraga vodi Piju i Bodenštajna u malo selo Altenhajn, gde je nekada živela Rita Kramer, žrtva nesreće. Jedanaest godina pre ovog slučaja, u tom selu su bez traga nestale dve sedamnaestogodišnjakinje. Za njihov nestanak je tada na deset godina zatvora osuđen dvadesetogodišnjak Tobijas Sartorijus, sin Rite Kramer. Bodenštajn i Pija Kirhof doznaju da je Tobijas odslužio kaznu i da se nedavno vratio u rodni Altenhajn. Da li je napad na njegovu majku neka vrsta odmazde? Pija i Bodenštajn u selu nailaze na zid ćutanja. Kada ponovo nestane jedna devojka, čini se da se ponavljaju nemili događaji iz prošlosti. Istraga se pretvara u trku s vremenom, jer su seljani od početka ubeđeni da znaju ko je krivac – i rešeni su da ovog puta pravdu uzmu u svoje ruke.
Najnoviji roman pisca Kuma je politički triler koji počinje s terorističkim atentatom na papu koji se desio na Uskrs, što izaziva globalne potrese koji će uzdrmati uporišta moći širom sveta, od palate sultana Šerhabena do Bele kuće. Američki predsednik je harizmatični Frensis Zavijer Kenedi, potomak čuvene porodice koju prati zla kob. Iako još oplakuje ženinu smrt, Kenedi se posvećuje poboljšanju zemlje i stvaranju idealističkog „novog društvenog ugovora“. Nakon što je izvršen strahovit zločin, Kenedi se hladnokrvno zaklinje da će izbrisati Šerhaben s mape, bez obzira na američko bogatsvo koje je tamo uloženo. Članovi njegovog kabineta i prepredeni, ostareli članovi Sokratovog kluba – u čijim rukama se nalaze pšenica, nekretnine, nafta, mediji i Kongres – kuju zaveru da ga smene. Nasumična nasilna dela oživljavaju i povećavaju opasnost. Unutar muške hijerarhije moći, sposobne žene poput potpredsednice Helen du Prej proračunavaju svoje poteze. Pronicljivo oslikavanje karaktera, živopisna drama i Puzovo lukavo tumačenje paradoksa zla čine vrhunski triler.
Priredili Kruno Lokotari Vladimir Arsenijević. Autori: Miljenko Jergović Stanko Andrić Laslo Blašković Neven Ušumović Zoran Ferić Ante Tomić Rujana Jeger Petar Luković Igor Mandić Mirjana Novaković Franci Blašković Borivoje Radaković itd.
Prvi Selenićev roman, Memoari Pere Bogalja (1968), remek-delo nove generacije posleratnih srpskih pisaca, čita se nadušak usled svoje stilske lakoće i savršenosti, univerzalnosti svojih poruka i upečatljivog snimka vremena koji je zasvagda ostavio trag u savremenoj srpskoj prozi. Izopšten iz društva „nogatog čovečanstva“, nesrećnim slučajem obogaljen kao dete u jednom zbegu za vreme Drugog svetskog rata, Pera Bogalj svojim nesvakidašnjim memoarima ispisuje dramu posleratnog raspadanja partizanske morala i secira društvo koje je, u ime nedostižnih ideala, građanski poredak zamenilo još gorim i nepravednijim. Isprva nadoknađujući svoj nedostatak kožnim mantilom pustog silnika nove vlasti, zavaljenog u svoja invalidska kolica, ovaj „kentaur na točkovima“ najzad ostaje zgađen nad svetom koji ga okružuje. „Memoari Pere Bogalja mogli bi se jednog dana čitati kao priča o sukobu generacija u poretku laži i civilizaciji nepoverenja i samovolje. Slika sveta u tome romanu zasnovana je na nepravdi i obesti, u prividnom skladu pobedničkog obilja u kome, zapravo, ništa nije u redu i ništa ne funkcioniše, čak ni najneposrednija porodična komunikacija: nijedna ljudska vrlina tu nema izgleda da će se održati, a nekmoli da će pobediti.“ Predrag Palavestra
Riječ je o opsežnoj i raskošno ilustriranoj monografiji koja na dvjestotinjak strana daje pregled suvremenih dosega hrvatske nakitne umjetnosti, kroz radove 18 autora: Aranka Njirić, Davor Šuk, Jasenka Pavliša, Dubravko Lide, Radovan Sredić, Stjepan Balja, Rea Boschi Gogolja, Boris Borović, Mara Fabijančić Borović, Zlatko Odrčić, Boris Pokos, Mladen Max Škledar, Luka Petrinjak, Eva Lumezi, Davor Bajec, Lazer Rok Lumezi, Vera Dajht Kralj i Mario Beusan. Autori dizajna i fotografija u knjizi, Bachrach&Krištofić, autorskim su fotografijama predstavili i interpretirali nakit, ali i autore nakita, u nizu umjetničkih fotografskih portreta. Monografija je zaključak projekta koji je realiziran u formi 18 izložbi u Galeriji ULUPUH, od 1997. do kraja 2006. godine. Kao kustos i kritičar zavidne erudicije i upućenosti u područje oblikovanja umjetničkog nakita, Mario Beusan ovim je projektom oblikovanje umjetničkog unikatnog nakita, odnosno njegovu percepciju u stručnoj i široj javnosti uzdigao na nivo umjetnosti. U tom smislu ovaj projekt ima značaj gotovo pionirskog pothvata u našoj sredini, a obzirom da su svi tekstovi u knjizi prevedeni na engleski, dosezi naših umjetnika biti će odsad dostupni i široj, međunarodnoj javnosti. NAPOMENA: listovi gornje polovice knjige valoviti zbog vlage
SVEŠTENIKOVA KĆI je drugi Orvelov roman, koji je prvi put objavljen 1935. godine. Doroti je kći lokalnog paroha u engleskom provincijskom gradiću, Knajp Hilu. Vreme provodi u pomaganju oko crkvenih i kućnih poslova. Posle dugotrajnog i iscrpljujućeg radnog dana, Doroti pada u dubok san. Budi se u nepoznatom gradu i doživljava potpunu amneziju. Tamo nailazi na grupu skitnica i odlučuje da im se priključi u njihovoj avanturi. Korak po korak sećanja joj se polako vraćaju i ona pokušava da vrati svoj život u normalu. Ovaj roman predstavlja svojevrstan Orvelov pogled na englesku provinciju tridesetih godina. Kroz ovu knjigu kritikuje malograđansko društvo, klasne podele i težnju nižih klasa da sakriju svoje poreklo. Takođe se osvrće i na život prosjaka i skitnica, kao i na privatno školstvo.
Setimo se samo koliko bi bilo čudesno i pomisliti da čvrsto ukorenjena biljka oseća i misli i da bi u nemogućnosti da se pomeri, morala mirno da čeka neki bol koji može da predvidi, ali od koga ne može nikako da se očuva; ili, kad bismo zamislili da biljka ima razum i slobodnu volju, dok je u isto vreme već unapred isključeno da bi ikada tu svoju volju mogla i upotrebiti. Prošlo je osam decenija od kada se prvi put pojavila knjiga Poznavanje čoveka i sedamdeset pet godina od smrti Alfreda Adlera. Ova knjiga nastala je kao zbir predavanja održanih u Beču, pred publikom koja se susrela sa novim pogledom na samu srž ljudskog bića. Adler je jedan od prvih psihologa koji je isticao potrebu, razliku i značaj međuljudskih odnosa, kao i socijalnih činilaca koji učestvuju u formiranju ličnosti. Svaki pojedinac kao svesno, odgovorno, razumno, a društveno biće – socijalno formirano, mora i može da oblikuje svoju sudbinu. Uticaj Poznavanja čoveka na psihologiju i danas je nemerljiv. Preko socijalne psihoanalize pa do humanističke, egzinstencijalne i personalističke psihologije, ostavlja veliki uticaj i neizbrisiv trag. Oblikovanje ličnosti i interpersonalni odnosi stvaraju mogućnost za izgradnju sveta koji nam je neophodan. Neverovatno, ali istinito je da je ova knjiga superiornija u odnosu na većinu knjiga popularne psihologije koje se danas objavljuju. Njegova humana i objektivna vizija rešavanja psiholoških problema omogućava shvatanje sveta i kreativnost koja se nalazi u pojedinačnoj ličnosti spremnoj da se oslobodi. U svetu koji nas okružuje – ovakav način razmišljanja, objašnjenja i uputstava možda nam je potrebniji nego ikad ranije. Prevod s nemačkog: dr Vladimir Dvorniković i dr Miloš Đurić
