Oznaka:

Čemu još filozofija

Adorno, Bloch, Habermas, Lefebvre, Althusser, Ricoeur, Heidegger, Gadamer, Jaspers, Russell, Bense, Brkić Josip

Sociologija za vojne akademije

Autori: Dimitrije Baucal, Ejub Kučuk, Vladimir Gospić, Milivoj Oreb, Miladin Ilić, Marko Mladenović, Milan Gvero, Niko Pezelj, Mensur Ibrahimpašić.

Građansko društvo i država

Riedel, Keane, Prpić, Hribar, Zakošek, Böckenförde, Puhovski, Arato, Cohen, Adam, Podmenik, Križan, Mastnak. Snažna opozicijska gibanja u istočnoj Europi početkom osamdesetih godina bila su povodom teorijskim i političkim raspravama o građanskom/civilnom društvu. Studija Manfreda Riedla najbolji je i najtemeljitiji pojmovnopovijesni rad o građanskom društvu.

Zapisi savjesti

Dnevnik tjeskobe. Dnevnički zapisi o tmurnoj hrvatskoj zbilji u vremenima duhovne, moralne i gospodarske krize. Autora proganjaju društvene, političke i kulturne teme, a utjehu i predah predstavljaju zapisi o majci, ženi, zavičaju i vjeri. Tekstovi su ranije objavljeni u hrvatskim dnevnim i tjednim novinama.

Mostovi

Intervjui (svjedočanstva): Đurđica Bjedov-Gabrilo, Goran Štrok, Zlatko Jakuš, Lela Stjepović, Oskar Kogoj, Miroslav Radman, princeza Ingrid Frankopan, Antun Bauer, barunica Franka Stael von Holstein, Dušan Džamonja, Iva Kasandrić, Agatha Kristina Relota, Đuro Pulitika, Joso Špralja, Žuži Jelinek, Mirko Ilić, Ljiljana Kanižanec-Mici, Bernard Luketić, Marija Ujević-Galetović, Anton Kikaš, Dubravka de Sabran-Ponteves, Braco Dimitrijević, Nikola Reiser, Zdenka Gast, Zdravko Miljak, Vlasta i Veljko Novak, markiza Fiamma di San Giuliano Ferragamo, Gilda Ružić, Enzo Bettiza, Željko Senečić, Izvor Oreb, Dinko Kovačić

Transfer

Zbornik radova o transferima u kulturi. Aage A. Hansen Löve, Sonja Briski Uzelac, Josip Užarević, Hans Günther, Ivana Peruško, Riccardo Nicolosi, Katalin Szöke, Ibolya Bagi, Zsuzsa Hetényi, Živa Benčić, Andrea Meyer-Fraatz, Olga Simčić…

Znanost o slici

Discipline, teme, metode. Knjiga daje najobuhvatniji pregled suvremenih znanosti o slici. Po svojoj strukturi je tematski zbornik, te predstavlja jedinstven interdisciplinarni sagled, a njena sveobuhvatnost, problemska i tematska, čini je najsuvremenijim mjestom informiranja i učenja.

Umetnost i demokratija

Narodi umetnosti. U svojoj studiji Umetnost i demokratija Žoel Zask ponudila je jedno sasvim novo i autentično viđenje odnosa umetnosti i demokratije. Iako se sve protivi posmatranju umetnosti i demokratije kao uporednih vrednosti, autorka tvrdi da oba pojma počivaju na istovetnim temeljnim principima. Demokratija za nju nema isključivo političko značenje, već predstavlja skup institucija koje štite, ohrabruju ili obnavljaju razvoj individualnosti svakog pojedinca, podjednako umetnika kao i svakog drugog građanina. Okvir dela tvore pet ključnih pojmova: javno priznanje, obrazovanje, istoričnost, pluralitet i lični angažman.

Biblioteka u 21. veku

Biblioteka u dvadeset prvom veku. Nove usluge za informaciono doba. Mnoštvo društvenih i tehnoloških pomaka iz korena menja bibliotečke usluge i navodi na temeljno preispitivanje uloge biblioteke u savremenom društvu. Budući razvoj struke najčešce se vidi kao praktična mešavina tradicionalne i elektronske građe, koja se često naziva hibridna biblioteka. Ova aktuelna knjiga jasno predočava kako tradicionalni i elektronski izvori informacija mogu uporedo postojati u biblioteci budućnosti. Autor istražuje promene koje su nastale zbog sve veće dostupnosti informacija pitajući se da li su nam biblioteke još potrebne, i nudi odgovor: biblioteke zadržavaju ulogu strućnih posrednika i olakšavaju snalaženje u svetu umreženih informacija.

Burek.si: Koncepti – recepti

Burek.si?! Preprosto kot burek” (Prosto ko burek) – grafit je koji se često može videti na slovenačkim fasadama. Da burek nije tako jednostavna stvar, kako na trpezi, tako i u kulturi, pokazuje Jernej Mlekuž u svojoj studiji Burek.si. Kratko se osvrnuvši na idilično vreme, oslobođeno simbolike, kada se za burek nisu lepila značenja i trovale ga ideologije, Mlekuž se bavi sadašnjim vremenom. A danas je sve drugačije. U slovenačkoj svakodnevici burek je postao zgusnuta metafora za Balkan, bez koje se teško može zamisliti žargon mladih, uobrazilja slovenačkog šovinizma i retorički arsenal reklamnih agenata zdrave hrane.

Estetika praznine

Studija o estetici umetničkih formi tipičnih za daleki istok – haiku, čajna ceremonija, ikebana, u kojoj je pojam praznine zastupljen kao kohezivno iskustvo koje bitno određuje estetiku ovih umetnosti. U svetu koji je prepunjen utiscima, kakofonijom, informacijama, frustracijma, evo knjige koja nas vraća suštinama istočnjačke kulture i misli, kojoj se Zapad sada, sve češće, obraća i vraća. Paskvaloto ukazuje da vrhunska umetnost nastaje tamo gde se praznina uvodi u samo srce punog, tamo gde duh-dah može slobodno da kruži. – Sanja Domazet