Zaratustra, nasmejani prorok : Komentari na Tako je govorio Zaratustra, Fridriha Ničea

Najdrevniji Bogo-čovek koga čovečanstvo pamti, Zaratustra, poslužio je Ničeu da stvori najharizmatičniju mitsku figuru u poslednjih 150 godina, proroka u koga je utkao emotivne krike i duhovne ponore svoje duše, najavljujući potrese XX veka lavinom mračne i duboke bujice jezika. Buntovnik Osho vek kasnije, uranjajući u neobuzdane vizije Ničea, pronalazi u Zaratustri ogledalo svoje neobuzdane prirode u borbi sa licemerjem svoga vremena, suprotstavljajući joj ekstazu slavljeničke gozbe novog doba, koju su ova dva velikana najavljivala u svojim delima. “UVOD Zaratustra se sigurno smeje negde u nepreglednoj večnosti. On je bio prosvetljeni učitelj rane ljudske istorije, a ako je suditi po malobrojnim zapisima koji su do danas ostali o njemu, i jedan vrlo buntovan i čudesan tip. No, u svakom slučaju, pobedio je smrt i vratio se, ako ne u biološki, ono u književni život, to sigurno. Život imitira umetnost ­ ili možda ipak umetnost imitira život? Bhagvan Sri Radžniš je odmah prepoznao genij Fridriha Ničea čim je u mladosti naleteo na Tako je govorio Zaratustra. On ne samo da je prepoznao briljantnost Zaratustrinog tvorca, već je i sama knjiga ličila na njegov život. Bhagvan je transcendirao ljudski um kada je 21. marta 1953. godine doživeo prosvetljenje. Ošo je Zaratustra našeg vremena.”