Arsen Lupen i plavokosa dama

Arsen Lupen nije samo šarmantan. Nije samo ni prevejan. Arsen Lupen nije samo omiljeni lupež svetske književnosti. Arsen Lupen ume i da voli. I da se žrtvuje. Ali ima i ona druga strana priče, o Arsenu Lupenu kao francuskom odgovoru na Šerloka Holmsa. Ima to i svoju predistoriju. U Francuskoj, novinar Pjer Lafit pokrenuo je u februaru 1905. časopis po imenu „Je sais tout“ („Znam sve“), sa idejom da publiku privuče nekim likom koji bi podsećao na Holmsa. Pozvao je svog prijatelja, Morisa Leblana, i zamolio ga da napravi serijal priča. U julu te godine, Leblan nam je predstavio svog glavnog junaka: prefinjenog lopova, majstora prerušavanja i povremenog – kada mu se ćefne – detektiva Arsena Lupena. Kao što Šerlok ima svog Morijartija, tako i Arsen Lupen ima Ganimara, jer kakav je to junak, s koje god strane zakona boravio, koji nema svog nemezisa; kuriozitet je da je Leblan toliko voleo priče o Šerloku da ga je doveo i u Lupenov svet. Ipak, nakon pretnje tužbom, morao je da mu izmeni ime, tako da Lupen druguje i nadmudruje se sa stanovitim… nikad ne biste pogodili… Herlokom Šolmsom.