Golubnjača : pripovetke, drama

Pripovetke Jovana Radulovića mogle bi se, po mnogo čemu, nasloviti onako kako se to činilo pre stotinak godina: Ispod Dinare, Sa Krke i Cetine, Iz Dalmatinske Zagore; one su strogo lokalizovane, i, takođe, u njima se nastoji na etnografskoj i istorijskoj određenosti. Međutim, Radulovićeva knjiga koja se sada našla u izdanju Savremenika SKZ zove se Golubnjača, i ovaj naslov već je dobra prilika za upozorenje zašto se knjige više ne mogu onako starinski naslovljavati. Reč golubnjača postavljena je u knjizi tako da se mora shvatiti kao jedno od njenih smisaonih žarišta, samo, to žarište se nikako ne može jednosmerno odrediti, nego se, naprotiv, ukazuje kao zbunjujuća složenica, kao predstava natopljena dvosmislenošću. Zadržaćemo se, za početak, na nekim od značenja ove reči u Radulovićevoj knjizi pripovedaka. Golubnjača je naslov koji je celoj knjizi podarila jedna od pripovedaka, time obezbeđujući sebi povlašćen položaj. U ovoj pripoveci objašnjena je i naša reč: Golubnjača je, naime, jedna od podinarskih jama bezdan ki u čijem se nedohvatu od pamtiveka gnezde golubovi, ali u koju su bacani, gluvi i slijepi psi, iznemogli konji i magarci; jama je, povrh svega, gutala i predmete ili bi ća bačene iz osvete, a u poslednjem ratu nad njom su ustaše vršile svoj strašni posao; posle toga, u nju …