Ispovesti jednog uživaoca opijuma

U engleskoj književnosti postoje dva velika spomenika opijumu. Jedan je Kolridžova nedovršena pesma Kubla Kan, a drugo su De Kvinsijeve Ispovesti. Kubla Kan, jedna od najneobičnijih i najlepših pesama engleske literature, pruža izvanrednu predstavu o mračnoj i tajanstvenoj alhemiji opijumskih vizija i uspeva da prikaže krhku građu snova, za koju čak i pesnička reč izgleda pregruba. De Kvinsi, s druge strane, iznosi pred čitaoca ceo tok događaja povezanih s njegovim uzimanjem opijuma. Ova knjiga ostaje do danas jedna od najintimnijih i najotvorenijih autobiografija. Druga ispovedanja bila su možda doslednija, potpunija i grublja, ali po tananosti analize, po ispitivanju i najskrivenijih kutova psihe, po rasvetljavanju podsvesnih niti koje vezuju vidljive i naizgled neobjašnjive postupke s njihovim tajnim uzrocima, De Kvinsijevim Ispovestima verovatno pripada jedno od prvih mesta u ovoj književnoj vrsti. Ispovesti su imale veliki uspeh čim su se pojavile. Već sam naslov dela dovoljan je da pobudi radoznalost čitalaca. Ispovesti narkomana imaju draži putopisa iz opasnih egzotičnih krajeva u koje se većina ljudi ne usuđuje da krene, ali o kojima bi ipak želela da nešto sazna. U tom pogledu ova knjiga predstavlja zaista veoma uzbudljivo štivo. De Kvinsijevi opisi blaženstva i patnji izazvanih opijumom tako su sugestivni i slikoviti da ostavljaju trajan utisak na čitaoca. Iako ti opisi spadaju u najupečatljivije stranice knjige, gotovo ništa manje zanimljivi nisu ni oni delovi u kojima se De Kvinsi trudi da na čisto racionalan, takoreći naučan način objasni delovanje opijuma. U tom pogledu naročito se ističu izvrsna analiza razlika između delovanja opijuma i alkohola i opis telesnih i psihičkih poremećaja izazvanih stalnom upotrebom opijuma.