Kalambure baruta

„Samoironični promatrač i umjetnost sažimanja“ – tako je spisateljica Darija Žilić naslovila pogovor ovoj knjizi, i sama sažimajući svoj tekst u ovaj naslov. Nadalje, kaže: „Ono što je pak posebnost njegova iskaza je to da oštra društvena kritika nikad ne prelazi u gorčinu, a niti je autoru cilj pisati invektive. On je prije svega nenametljivi samoironični promatrač koji jezičnim igrama očuđuje stvari i pojave koje bi nekom drugom, manje senzibilnom i oštroumnom, promakle. Rijetko se danas može vidjeti da netko objavi tek rečenicu dvije, a u kojima je toliko priče.“ Nadalje, autorica pogovora govori o našoj epskoj tradiciji, sklonosti da se o svemu govori nadugo i naširoko, o hrpama (uz izvrsne) bezvrijednih romana te navodi Drmićev aforizam, komentar te papiruštine: „On piše nadugo, naširoko i nažalost“. Svoj tekst završava citiranjem aforizma o aforizmu: „Aforizam treba zbijati dok ne pukne.“ I doista, zaključuje na kraju izlaganja,njegovi aforizmi pucaju.