Kasandra i vuk

U 56 kratkih poglavlja Karapanu nas uvodi u bizaran svet emocionalno nestabilne šestogodišnjakinje Kasandre, žrtve užasnog nasilja, koja muca i u stanju je da verbalizuje svoje misli i ideje jedino kroz avetinjske predstave iz sveta bajki, od kojih je vuk najdominantnija. Ona nije u stanju normalno da iskazuje osećanja, pa tako svojoj lutki prvo otkida udove i glavu, a zatim je s puno ljubavi ušuškava u krevet i „uspavljuje”. Slike koje se ređaju kod čitalaca izazivaju nelagodu, uznemiravaju, ali u isto vreme i intrigiraju. Kasandra i vuk, brutalni vodič kroz detinjstvo i svet s kakvim se većina nas (srećom) nikada nije susrela, danas se smatra kultnim romanom i klasikom savremene grčke književnosti. Karapanu ga je napisala još 1974, kada je imala samo 28 godina. Velikani svetske književnosti, kao što su Džon Apdajk i Edna O’Brajen, imali su samo reči divljenja i, poput mnogih kritičara, proglašavali su ga za remek-delo. Slobodno možemo reći da poetike velikih umetnika, kao što su Agota Krištof (Velika sveska, Treća Laž) i režiser Jorgos Lantimos (Očnjak, Jastog, Ubistvo svetog jelena), umnogome duguju romanu Margarite Karapanu.