Ne može da stane, neće da stane. Istorija Hip-hop generacije

Neke kulture imaju sreće da su ostavile uredan i logičan dokumentovan dokaz o svom postojanju i na istoričarima je samo da dostupne podatke rasporede najugodnijim redosledom. Neke druge prekrivene su velom misterije i kontradiktornih činjenica, i istoričari u vezi sa njima moraju da budu veoma kreativni. Hip-hop je, gle čuda, kombinacija i jednog i drugog. Kao ni jedna druga grana popularne kulture, on je opsednut svojom istorijom, do te mere da se često artefakti hip-hopa (pesme, plesovi, crteži…) u velikoj meri sastoje od pregleda, reciklaže, reinterpretacije i reaproprijacije komadića tradicije, istorije, mitologije. Sa druge strane, u hip-hopu ništa nije kako izgleda, a tamo gde nema dovoljno misterije, mistifikacija buja. Jezik hip-hopa je šifriran i uvek ima barem dva značenja, a ulazak u zajednicu bezpogovorno zahteva inicijaciju. Jeff Chang, master Azijsko-Američkih studija na univerzitetu UCLA i jedini novinar koji je ikada tokom izborne kampanje za predsednika SAD uspeo da od kandidata dobije intervju za hip-hop novinu, sa knjigom Ne može da stane neće da stane pokušava nemoguće. Ova istorija („jedna istorija hip-hop generacije“, kaže podnaslov) treba da neiniciranima objasni smisao, korene i ambicije hip-hopa, a onima koji već razumeju jezik i poseduju ezoterično znanje da se obrati na ravnoj nozi i pozove ih da nastave da grade istoriju, smisao, ali i korene i ambicije. U tom smislu, ovo je definitivna knjiga o hip-hopu i uspešno zauzima mesto koje je dve decenije držala knjiga Rap Attack! Davida Toopa, ali ovo je i knjiga koja, sa svojih petstotinak strana učenja, pravom čitaocu može samo da razgori glad za znanjem. Chang radi najteži od svih mogućih zadataka – piše istoriju kulture koja nije zamrznuti pokret u vremenu već svakodnevno mutirajuća živa materija, ali i vrednuje ideologiju koja nikada nije prihvatala jedinstven sistem vrednosti, ponajmanje otkada je postala tržišno konkurentna roba. No, Chang je zadatku više nego dorastao. Ovo je jedina knjiga na našem jeziku u kojoj ćete pronaći detaljne analize urbanističkih i populacionih trendova u Njujorku, Los Anđelesu i na Jamajci i njihovu vezu sa rođenjem hip-hopa. Ovo je jedina knjiga koja političku dimenziju Američke popularne kulture bez liberalnih iluzija povezuje sa hip-hopom. Ovo je jedina knjiga koja pažljivo i bez ideologije priča o rasizmu, kulturama bandi, diskotekama, plesnim stilovima, uzbudljivom i razornom susretu grafiti kulture i scene umetničkih galerija. Ovo je jedina knjiga koja razrađuje svaki bolni detalj brojnih uličnih protesta i rađanja i smrti stotina organizacija civilnog društva tokom decenija istorije hip-hopa. Je li ona i sveobuhvatna? Da li ćete iz nje saznati baš sve o četiri elementa hip-hopa, o tehnikama skrečovanja, brejkbitovima, brejkdensingu, podvrstama grafita, hijerarhiji u uličnim bandama i akademskoj karijeri Ice Cubea? I da i ne. Ne može da stane… je pre svega knjiga-zametak, informatička bomba koja će prećutati mnogo više nego što će reći, ostavljajući seme radoznalosti u (pod)svesti čitaoca, kontrakulturni virus koji tera na učenje i preispitivanje postojećeg znanja. Ali ona nije leksikon. Ona ne nabraja sve vaše omiljene repere (dok nabraja mnogo više grafiti crtača i brejkdensera nego što ste ikada mislili da postoji). Ona se bavi pre svega paradigmama. Kool Herc, Afrika Bambaataa, Chuck D i Ice Cube su praćeni kroz svoje evolucije i mutacije, Talib Kweli, 2Pac, pa čak i KRS-One dobijaju svega po neki redak, dok se, recimo, Jay-Z, Mos Def ili Kool Keith uopšte ne spominju. Što znači da ovo nije priručnik za blefiranje, već pre svega udžbenik za osnovne studije koji treba da podstakne brojna dalja istraživanja i diskusije. Kako se u Srbiji hip-hop još uvek doživljava ili kao površna ne-muzika koja samo priča o novcu i pičkama, ili kao pank za crnce, vrednost pojavljivanja ove knjige je nemerljiva.