Povratak iz tuđine

„Povratak iz tuđine“ je jedan od najsnažnijih romana Tomasa Hardija, koga je Virdžinija Vulf smatrala najvećim piscem tragedija među svim engleskim romanopiscima. Iz tuđine se u zavičajni jalov pejzaž vraća Klim Jobrajt, i to iz kosmopolitskog Pariza. Frivolna raskoš velelepne prestonice samo ga je uverila da se prave vrednosti nalaze u moralnim načelima i duhovnim stremljenjima, a ne u materijalnom blagu, stoga sebe vidi kao posvećenog učitelja u rodnoj egdonskoj pustari. Glas o njegovom uspehu, obrazovanju i naočitosti brzo se širi, ali njegov dolazak će pokrenuti lavinu tragičnih događaja. On, njegova rođaka Tomazina, njen verenik Dejmon Vajldiv i svojeglava Justejša Vaj protagonisti su priče o nesuđenoj ljubavi, strasti, otuđenosti i melanholiji. Tomas Hardi u ovom romanu briljantno istražuje jednu od svojih ključnih tema: đavolsku ulogu slučajnosti u određivanju toka života. Čovekova potreba da postane „neko“ uznemirujuće je težak zadatak kome streme svi junaci u ovom romanu. Ostvariti uspeh je gotovo društvena obaveza, a takav izbor može izazvati niz negativnih posledica. Upravo je zbog te teme ovaj roman izuzetno moderan i prijemčiv za savremenog čitaoca. Pogrešni izbori, stremljenja i intrige izazvaće dramatične obrte u sudbinama junaka, i samo će žar individualne vrline održati nadu da su plemeniti ciljevi ostvarljivi.