Pozorište i giljotina: Rasprave o drami

O sugestivnoj moći pozorišta može se govoriti s različitih stanovišta. Naše ćemo izlaganje usredsrediti na onaj aspekat te moći koji povezujemo sa subverzivnim dejstvom pozorišta smatrajući ga inherentnim prirodi ove umetnosti. Jer sve namere da se od pozorišta načini škola dobrog vladanja, institucija koja respektuje i slavi vladajući poredak (u najširem smislu ovog pojma), uglavnom su propadale. To se mnogo bolje postizalo parateatarskim formama, onim ‘masovnim spektaklima’ čiju su sumornu, frustrirajuću estetiku do savršenstva doveli totalitarni sistemi. Čak i forme takozvanog propagandnog pozorišta koriste se energijom pobune, ali samo u kratkom razdoblju koje razdvaja rušenje jednog autoriteta od ustoličenja novog.” Mirjana Miočinović