Staljinovi ubojice, Tito i Krleža

Pavle Bastajić, Mustafa Golubić, Ivan Srebrenjak. Ne, ne bojte se: nije ovo knjiga o Titu i Krleži kao Staljinovim egzekutorima; ovo je knjiga o Pavlu Bastajiću, Mustafi Golubiću i Ivanu Srebrenjaku Antonovu (manje), ali i o drugima iz Čeke, GPU, OGPU, NKVD i KGB. Reč je o ljudima koji su decenijama ubijali po belom svetu sve za koje je Staljin i pomisliti mogao da bi mu bili neka smetnja u nečemu. Unutrašnja politička dinamika ranog SSSR prebrzo se prosula izvan granica prve zemlje socijalizma, kao što je poznato. Njušeći dobrim boljševičkim čulima šta im se sprema, oni koji su mislili da su pametniji od drugih pobegli su na vreme; oni drugi dočekali su 1937. i 1938. godinu, sve ne verujući šta ih je snašlo tokom čistki. Bilo je, naravno, prekasno: jedva da je neko preživeo, ako i iko… Metak u potiljak u podrumima Lubjanke na do dana današnjeg Trgu Đeržinskog, Feliksa Edmundoviča. Ti koji su dopali Lubjanke bili su Staljinu manja briga od onih koji su mu promakli: metak u potiljak, nema čoveka – nema problema, kao je rečeno. Ovi u inostranstvu, naročito tih osetljivih tridesetih godina, Staljinu i njegovima bili su iz nekog razloga problem veći nego što bi se racionalnom procenom dalo zaključiti.