Sto jada

Pismo: ćirilica. Sto jada, novi naslov iz opusa novopecenog spisatelja Kusturice, bar prema strucnim procenama knjizevnog znalca Manojla Vukotica, trebalo bi da bude jos jedno remek-delo u svim bolje opremljenim kioscima, zbirka pripovedaka dostupna srpskoj javnosti, vazda zeljnoj pisane reci i intelektualnog naprezanja. Postoji izreka koja mi se dopada – ‘Trista cuda, trista jada’, kazao je Kusturica pravdajuci naziv knjige Sto jada (gde se dedose preostalih 200?), upadljivo insistirajuci da se u njegovom okruzenju ona izgovara kad je nekome tesko, zbog cega bi neupuceni citalac trebalo da se sazali nad autorom i, u najmanju ruku, kupi ovaj uradak s Mokre gore. Da dobra knjiga ne mora nuzno biti i debela, bila je ideja vodilja ove knjizevne tezge, pa je Kusturica, izmedju dva avionska leta ka mrskom Zapadu ili dopadljivom Istoku uspeo da napabirci osam prica.