Stranost bića

„Jaz između subjektivnog i objektivnog, između transcendentalnog i fenomenalnog, fenomenologija nastoji da prevaziđe ne tako što će ih izmiriti u pojmu, već ulazeći u samo srce subjekta i njegovih intencija. Zbog toga je autoru potrebno da uhvati priličan zalet i istoriji fenomenologije, njenim izvorima i njenom preplitanju sa drugim disciplinama, posveti čak četiri prva poglavlja svoje knjige (što je dragoceno, jer na domaćoj filozofskoj sceni fenomenologija je terra incognita). Upoznajući nas, kroz analizu pojma stranosti, sa antičkim izvorima fenomenologije, te sa njenim menama u modernom mišljenju – u luku od Kanta do Huserla, preko Hegela, Marksa i Ničea, autor nam krči put ka savremenim fenomenološkim problemima i stvara pretpostavke za razumevanje odnosa između stranog i vlastitog. Od petog do sedmog poglavlja upoznajemo se sa fenomenološkim problemima u periodu od Hajdegera do Levinasa, da bi poslednja dva dela knjige zagrizla u samo srce problema: apsurd i ontološka nosivost stranosti … Ukoliko je Huserlova ideja i bila da fenomenologiju, na neki način, odvoji od ontologije, da je izbavi iz dijalektičkih vrtloga pojma, koji usisavaju sve što im se nađe na putu, računajući i samu stvarnost, Levinasov poduhvat sredstvima fenomenološkim gradi ontologiju stranog, drugog, lica, dakle jednu etiku savršeno različitu od svih usrećiteljskih etika dvadesetog veka. Knjiga Dragana Prole rađa se na mestu susreta fenomenologije i ontologije. Ova sabrana i elegantna knjiga zahteva za sebe pravo na život u ovdašnjim devastiranim prostorima filozofskim: niče iz neplodnog tla, bez potpore, bez dovoljno hranljivih materija, bez sličnih kreacija u svojoj blizini. Ali probila se i sada raste. Dragan Prole već neko vreme hoda putevima fenomenološkim. Možda i ne zavisi samo od njega dokle će stići, ali kada je već dovde došao nema razloga da ne produži. Naprotiv.” Ivan Milenković