Teorijske osnove modernog pozorišta

Teorijske osnove modernog evropskog i klasičnog azijskog pozorišta. Osnovni predmet istraživanja u knjizi u vezi je sa uticajem koji je na moderno evropsko pozorište krajem XIX i tokom XX veka izvršilo klasično pozorište Azije i na praktičnom, ali još više na teorijskom planu. Taj uticaj, opet, u vezi je s činjenicom da se evropsko pozorište od renesanse, a naročito tokom XIX veka, razvijalo prvenstveno u smislu razvoja jedne svoje komponente, literarne, to jest drame. Na teorijskom planu takva situacija vladala je čak od samog postanka evropske teorije pozorišta, od Aristotela: u teorijskim spisima evropske tradicije jedva da je i postojala svest o tome da pozorište nije samo drama, istraživanje prirode i karaktera pozorišne umetnosti svodi se u njoj na istraživanje drame, pa je evropska teorija pozorišta, sve do Lesinga, a na liniji koju je Aristotel zacrtao, zapravo samo jedan deo teorije književnosti koji se bavi jednim specifični književnim rodom, dramom.