Ulaz u raj ili kraj istorije

Četiri novele i 15 kraćih proznih zapisa proslavljenog avangardnog umetnika Raše Todosijevića sa reprodukcijama njegovih akvarela. Autor insistira da to nisu klasične ilustracije već autonomne slike čija je funkcija da ulepšaju život čitalaca. Ofucani crni mačor koji se pojavljuje pred radnicima štamparije što čuče oko pivskih flaša i bistre svoje bedne živote, pokušava da ih žestokim političkim govorom prvo na engleskom, a potom i na srpskom, probudi iz letargije, samo da bi im na kraju podelio flajere za piceriju „Sloboda“… ovo je karakterističan Todosijevićev način neprekidne ironizacije u kojoj ništa nije onako kako izgleda, odnosno taman kad čitalac/gledalac pomisli da je došao do nekog čvrstog uporišta, pisac/umetnik mu tlo izmakne pod nogama i on, da nastavim figuru, propada do novog čvrstog tla Jedan od najintrigantnijih perioda posleratne likovne umetnosti u Beogradu i onaj koji je dao verovatno najpoznatije i svetski najprizantije umetnike, među kojima se svakako ističe Marina Abramović, događao se krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih i vezuje se za Studentski kulturni centar. (Teško je na ovom mestu ne opsovati kada se ta institucija pogleda danas.) Pre dve godine Žarko Radaković je objavio knjigu Era i podsetio nas na tu divnu energiju koja je tada vladala među umetnicima, a protekle jeseni, na Sajmu knjiga, pojavila se i zbirka zapisa Raše Todosijevića Ulaz u raj (L.O.M. 2011) koja na drugačiji način, iz sasvim novog ugla osvetljava nešto od onoga što je njen autor radio kao vizuelni umetnik. Ove dve knjige nisu neposredno povezane, ali kao da je zajedno sa retrospektivom koju je Marina Abramović u proleće 2010. godine imala u MOMI i nagradom na Venecijanskom bijenalu koju je 2011. dobio Raša Todosijević, ova sjajna generacija umetnika dobila svoje kanonsko mesto, što je velika stvar, ma šta mislili o instituciji kanona. Vladimir Arsenić