Trening za umiranje

Trening za umiranje nije tipična rock biografija kakvu možda očekujete, a u kojoj niz relevantnih sugovornika više ili manje pametno zbori o vašem omiljenom punk-rock bandu iz Gajnica. Takvu biografiju u kojoj će se o Hladnom pivu pisati neutralno, objektivno i više kroz razmišljanja i rakurs drugih ljudi ostavljam da napiše netko drugi, jer moja je povijest druženja s Hladnim pivom nešto drukčija i s obzirom na nju ja se, sve da sam to i htio, ne mogu igrati objektivnog biografa Hladnog piva. Ova knjiga je something completely different, rekao bi Monty Python, a za to kakva jest, postoji niz razloga.Igrom slučaja, naime, niz godina bio sam u neposrednoj blizini Hladnog piva, pa mi se – možda i pogrešno, ne znam to ni sam – učinilo da bi, u mom slučaju, bilo najuputnije napisati posve subjektivnu knjigu o najdražem bandu u kojoj ću iznijeti i vlastita sjećanja o vremenu u kojem sam s Hladnim pivom proveo kao njihov menadžer, vozač, diskograf, a ponekad, zvuči neskromno, ali istinito, „mentor ili „stariji punk-rock brat, koji ih je s vremenom uputio u neke tajne punka, rocka, diskografije, menadžerstva i svega onoga što je bitno za jednu rock karijeru.